Последње 2 деценије су обележиле значајно повећање учесталости обољења штитне жлезде.
Хипер и хипотиреоза, Хашимотo тиреоидитис, цисте, нодозне и дифузне струме су све чешћа појава, као и друга обољења и различити мање или више непријатни симптоми везани за функцију штитне жлезде.
Поред тога, поремећај у функционисању ове жлезде може да доведе до озбиљних поремећаја кардиоваскуларног система, метаболизма, варења, менструалног циклуса код жена, чак и менталних поремећаја, као и до појаве различитих нових симптома и обољења.
Колико хомеопатија може да помогне?
Хомеопатска терапија делује првенствено на сам узрок обољења, а не на ублажавање постојећих симптома. Како се патололошки процес повлачи, тако се повлаче и симптоми, што је поуздан знак да је у току процес излечења.
Трајање и ефекти лечења су повезани са многим факторима, од којих су два најважнија. Први зависи од саме конституције пацијента и његове реакције на терапију, а други је дужина трајања самог обољења.
Такође, треба нагласити да је ова врста терапије веома ефикасна код функционалних поремећаја органа, а висок проценат свих обољења органа са унутрашњим излучивањем, у које спада и тироидна жлезда, припада управо наведеном типу поремећаја.
Као што сам навео у претходним текстовима, хомеопатски лекови могу да се комбинују са већ постојећом класичном терапијом, уколико она постоји, тако да је овакав начин употребе хомеопатских лекова апсолутно оправдан. Нежељених ефеката нема, а сами хомеопатски лекови не изазивају додатне симптоме или тегобе, што је од великог значаја за пацијенте. Мој савет за све оне који се одлуче на хомеопатску терапију, односи се на стрпљење. Потребно је доста истрајности и стрпљења, али све је то мала цена с обзиром на значајне резултате које даје оваква врста лечења.