Основни циљ хомеопатског лечења није само лечење основних тегоба, већ и целог организма, од имуног, преко ендокриног, све до локомоторног и других система. Дакле, ово лечење помаже особи да се врати на сопствени физички и психосоцијални оптимум.
Више о томе ће бити речи у неком од наредних текстова.
Најважније теме за све заинтересоване за хомеопатију се пре свега односе на ефикасност ове врсте терапије, дужину трајања, када могу да очекују прве позитивне резултате, могуће (нежељене) последице, као и евентуалне последице мешања хомеопатских и класичних лекова, уз мноштво других практичних питања.
Хомеопатско лечење неких тзв. „неизлечивих“ обољења и стања је ефикасно у високом проценту, а зависно је од тежине и трајања обољења, али и од степена удружености више патолошких стања.
Дужина трајања лечења је зависна од дужине трајања самог обољења, све у хомеопатији је веома индивидуално, као и брзина појављивања првих позитивних ефеката лечења . Не заборавите, лечи се особа, а не обољење.
Хомеопатски лек делује веома лагано и суптилно, посебно када говоримо о хроничним обољењима, тако да се не могу очекивати инстант резултати. Са друге стране, током лечења акутних обољења, излечење је могуће већ за пар дана, а некада и за свега неколико часова.
Имајући у виду специфичну природу хомеопатских лекова, нежељених ефеката нема. Упркос томе, никако се не препоручује самостално узимање хомеопатских лекова, без консултације са лекаром хомеопатом.
Током хомеопатске терапије, пацијенти настављају да узимају своју редовну терапију (ако је имају), док је њихов лекар специјалиста не укине. Неки класични лекови могу да успоре дејство хомеопатских лекова, али нема других нежељених интеракција.